Iza tišine: kako je stvarno biti muškarac danas
4. 2. 2026. · 7 min čitanja
Iza tišine
Kako je stvarno biti muškarac danas
Postoji jedna tišina u kojoj mnogi muškarci žive. Nije glasna i ne primećuje se lako. To je tišina u kojoj se podrazumeva da moraš da znaš, da možeš, da izdržiš. Tišina u kojoj nema mnogo prostora za pitanje: a kako sam ja zapravo?
Od dečaka do muškarca koji ćuti
Od dečaka se rano očekuje da budu jaki. Da ne prave problem. Da se saberu. Da ne pokažu strah. Često im niko ne kaže da je u redu da budu zbunjeni, umorni ili povređeni. Tako odrastaju u muškarce koji nose mnogo, ali o tome malo govore.
Mnogi muškarci koje srećem u terapiji nisu došli zato što su slabi. Došli su jer su dugo bili sami sa svojim brigama. Jer su naučili da je njihova vrednost u tome koliko mogu da obezbede, reše, izdrže. A kada više ne mogu, ne znaju kome da se obrate.
Jasni zadaci, ali malo dozvola
Društvo često muškarcima daje jasne zadatke, ali malo dozvola. Dozvolu da zastanu. Da ne znaju. Da se raspadnu na trenutak, a da ih to ne definiše. Dozvolu da budu nežni, a da se ne osećaju manje vredno.
U partnerskim odnosima to zna da zaboli obe strane. Žene često žele bliskost, razgovor, prisutnost. Muškarci često žele mir, razumevanje i da ne budu stalno „na ispitu". I iza toga često stoji isto — strah da nisu dovoljni.
Zdrav odnos sa sobom ne počinje dokazivanjem snage. Počinje dozvolom. Dozvolom da osećaš. Da pogrešiš. Da kažeš da ti je teško. Da ne moraš sve sam.
Terapija za muškarce nije mesto gde se gubi snaga. To je često prvo mesto gde se ona gradi iznutra. Gde muškarac prestaje da bude samo uloga i počinje da bude osoba.
Ako si muškarac koji oseća pritisak, umor ili tišinu u sebi, važno je da znaš: nisi sam i nisi slab. Ono što osećaš ima smisla u svetu koji od tebe mnogo traži, a malo pita kako si.
Snaga u deljenju
Teret koji se podeli postaje lakši
Snaga ne nestaje kada podeliš teret.
Ona se tada prvi put pravilno rasporedi.